Deafheaven – From The Kettle Onto The Coil (превод и интерпретација)

Од најранијег детињства бивао сам сведок и жртва деструктивности љубави и мржње; не подржавам усмеравање ових емоција на људе, те варљиве и ништавне еволутивне изопачености.

Овај текст оличава коб љубави.  Првобитан превод наслова је Из чајника на плотну, али сматрам да се доле наведени боље уклапа у концепт белине. Сачувана је елиптичност као омаж мом стваралаштву.

From the Kettle Onto the Coil

Stagnant strangers romance on crowded pathways below admiring the stage’s glistening coat. The reflection on the sill giving the cheekbones their due. Praising the worth of porcelain skin. My shades of blonde dancing in the high sun. I gave labor to the grief. To the squinting spectator who drank in the despair as I tiptoed off the plane of existence and drifted listlessly through the velvet blackness of oblivion. I am what I always was. Gleaming and empty.

Млеко је просуто

Непомични незнанци у романси на загушеним путевима пред чијим бљештавим скутима не кличу. Одраз на симсу велича јагодице. Одликовање порцеланске коже. Сенке мојих плавих влати плешу са Сунцем у зениту. Посвећујем се жалости. Чкиљећем посматрачу који је заронио у очај када сам се искрао и безвољно одлутао у баршунасто црнило ништавила. Исти сам као што сам одувек био. Беласкав и празан.

Интерпретација

Два дегенерика се љубавишу на сред пута игноришући смртоносне фарове. Преживљавају. (Рецимо да је ово патетични приказ преласка улице, и то ван зебре.) Док су се догегали до куће већ је било подне (Сунце у зениту), па се може претпоставити да смо их у (пешачком) саобраћају затекли пред зору с обзиром на фарове. Друга могућност је да бљештавост на путу/шеталишту не потиче од фарова, већ од сунца које се одбија са стакала и метала моторних возила или одоре небитних пролазника. Била ноћ, био дан, није толико битно. Кључан је контраст: белина драгоценог лица наспрам сопствених сенки, остављање ♀ партнера који чкиљи на сунцу и повлачење у таму обливиона. Очигледно је величање друге особе и сопствено ниподаштавање. Он је инкомпатибилан са светлошћу, наглашава своје сенке и беласкавост и опонира их бљештању и величанствености белине. Најужаснија, сабласна белина потиче од сазнања да он жали због свог поступка и сматра себе празним. Идеје: САМОВРЕДНОВАЊЕ КОЈЕ СЕ ЗАСНИВА НА ПРИСУСТВУ ВОЉЕНИХ СЕ УНИЖАВА ДО НИШТАВИЛА; ЉУБАВ УСМЕРЕНА НА ДРУГЕ ЉУДЕ ЈЕ НИШТАВИЛО; ОДСУСТВО САМОПОШТОВАЊА И САМОЉУБЉА ЈЕ НИШТАВИЛО; КРИВИЦА ЈЕ НИШТАВИЛО (млеко је просуто/из чајника на плотну); ЉУБАВ КАО ЗЛОЧИН И КАЗНА.

Понирањем у песимум ова песма заједно са текстом вешто избегава патетику и клише. Окорели блек металци сигурно виде управо супротно – он се нашмркао и по ко зна који пут изгубио у ноћи заборавивши њено име, а она, јадна и скрушена, посеже за чашицом да залије бедак (drank in the despair).

Инструментализација, вокал и текст савршено временски и значењски синхронизовани:

Advertisements

One comment

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s