Стожери несреће

Високо горе нешто бљешти. Светлост разложена у снажне таласе плени својом снагом и лепотом. Осетим жестину док се нежне и слаткасте боје разливају свуда унаоколо. Овде доле је помрчина напокон уступила место свежини. Далеко, јако далеко од бола и искуства, рођена је једна мала звезда.

Поноћ. Светлуцави и смели вихор откотрљао се у висине почетка и оставио мало зрно белине на мртвилу ноћног огртача. Шуме језиво шапућу из тмине. Наивно ”где сам”, радознало ”хајде”, и смело ”окушај” ковитлају се међу сенкама. Духови са маглом доносе жеље. Огроман бљесак сруши ме на земљу и тада угледах ужарену комету како пада и крвари у ноћи. Прва суза окваси тло и звезда се потом чило насмеја. ”Стани! Не смеш тамо! Опасно је! Не знаш шта те чека.” Ни један од ових узвика не могу да изрекнем. Нећа ме чути. Нема сврхе узалуд се трудити. Исувише је касно. Креација се увек изопачи и дозволи ништавилу да је прогута.

Праскозорје. Киселе кише меко дотичу лишће. Бол и мучнина висе у ваздуху. Осетим. Грешка је почињена. Савршенство слаби. Ветар кришом односи мисли и врлине. Упорност и бол су заједно.

Одрасле звезде брзо кренуше да беже. ”Зло! Зло,” зачу се унаоколо. Малена звезда је сама у супротном кутку и као да не жели да слуша. Мисли да ће засветлети опет и не схвата зашто слаби. Све је другачије. Роса ми говори да јој је тамо тесно и непријатно. Ох, али свуда је тако!

Свиће. Поветарац затрепери са осветљених брда и дошапну ми најновији трач. Сутра ће уместо њега овуда проћи северац и све ће оковати ледом. Сабласна душа ноћи је тужна и пар преживелих звезди заједно са њом ће оплакати губитак ближњих. Они се надају да ће хладноћа позвана чак из амбиса пакла успети да заустави јутарње топле зраке који уништавају сироте звезде. Али они не знају да су усковитлани гасови у самом срцу звезде исто толико опасни и зли. (Уништење ће наступити пре јутра и опет ће крвава комета означити да је нечије срце пукло). Искуство никоме неће помоћи да побегне од себе самог.

Дан. Снег испроливан крвљу узнемирава и упозорава. Птице уплашено беже коментаришући снажне синоћње комете. Одлазим да их питам куда су се запутиле, иако сумњам да ће ме одвести на спокојно и савршено место.

30. 09. 2011.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s