Времепловом

Вечност ноти пише поздрав

Нешто умире

Тишина песме у јеку

Нешто одлази

 

Благи дрхтај срца

Сунце на опелу

Мелодично луна поји

 

Мучна сенка коси меку буку

 

Дубље се пење и

Пада

Издржи ли долази још

Смрада

 

Пресвучена језа демона

14. 01. 2012.

 

Advertisements

2 comments

  1. Poseban strah i pitanje mi u ovoj pesmi ulivaju ‘nesto sto umire’ i ‘ nesto sto odlazi’, kao da me je podsetila na taj osecaj, i dalje jak u svojoj neudomicic da resi zagonetku.

    Like

    1. Ово је једна од ретких песама без објашњења, био сам у специфичном расположењу када сам је писао и одлучио сам да очувам носталгију упућену ка оном светлуцавом у понорима прошлости. Такође, покушао сам да растеретим стих од усиљене риме и ‘тешких/апстрактних’ речи’, да га очовечим. Сада, после три године, делује ми мало патетично, друга строфа ми нагиње у клише, али не волим да вршим преправке, уместо тога се потрудим у следећем раду.

      Твоја мисао носи велику истинитост и инспиративност, није ни чудо што је изнедрен онакав монумент од песме: ”Ljudi koji prave sebe od drugih ljudi, dok drugi ljudi prave sebe od njih.”

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s