Подмукли одрони

,,Пази! Еонима се нико није усудио да уздрма мој трон! Имам довољно снаге да се супротставим свакоме и свачему. Мрзим и замрзавам свако зло, крчим раскрснице, каменујем, склањам недостојнике и склапам покојнике!”

Ехо хучи и плаши. Узнемиреност и тескоба терају на бег или заустављају време у слици створења односно развлаче вечност у њима. Затим глувоћа иза укочености и напетости. Неизмерно трајање.

Клепет, роптај, крик, шушањ: тиранија. Привид слободе у њима и око њих. Страх потискује мизерију. Као да су одавно резигнирани и одувек срећни.

Наједном-ужаснутост. Све јачи мук, страна, срцепарајућа рика из дубина. Безнадежно појање попут причињавања о запоседнутости, а онда пљусак.

Неверица у сопствено постојање. Преиспитивање свих чула.

,,Неее! Немогуће! Ништа се није догодило.“

А онда врелина, клокотање, неподношљиво шиштање, заслепљујуће, пламтеће снаге уништиоца.

Неверица постаје сигурност и сведочење о избављењу.

Пепео гуши безброј суза, а свака носи разочарење и изненадну патњу. Снажна грмљавина потреса и стеже ужасне вапаје. Ледена врелина полако се греје.

Слабашно кркљање о савести и освети у моменту је заглушило судбоносно сиктање, цврчање и клокотање. Мало упорнији су јауци из Немирног гротла-увек исти, али и увек различити за нијансу по интензитету, боји или трајању. Траже ли они разумевање, указују ли на нешто? Сећања су тамо увек другачија.

10.10.2012.

Advertisements

2 comments

    1. Ужасно интригантно запажање, нагнало ме је да поново пропутујем радом и припишем вишезначност тој реченици. 🙂

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s