Слика страха

Усковитлани почетак шаље прозирност све даље. Скакутава свежина. Божанствена целина. Тишина. Савладана препрека. Преплитање, падање и преживело страдање. Вечито путовање наизглед непомичног дома. Периодични плес у чијем окриљу жубори мноштво епизодичних. Древне везе, сложене и јаке, али међузависне, обитавају у ритму. Опрезан поглед. Прикладан изглед. Мир. Нагли окрет. Бег спречава вешти покрет.

Безумни завршетак шири мутне болести. Од када? – Нико не зна. Зашто? – Никога не занима. Слепило свуда.

Необјашњиви немир и необична нервоза узрокују трагање за склоништима. Саплитање, збуњеност, тмина и горчина. Стрепња. Нешто нестаје.

Свест о пропасти. Смрад гуши, а терет слама. Карике се кидају и нестају у отровном муљу. Тромост постаје утрнулост пред новом експлозијом. Сваки сукоб доноси слабост. Неподношљиви болови суше, немо и упорно. Језиви напади призивају још сабласнију смрт. Крај је неминован и суров. Мисли паничне. Безумници почеше да се смеју њеним дрхтајима. Само на један трен прекиде их трескави шушањ уз који се она, последњим снагама, сурвала у непознато гротло.

04.08.2013.

Advertisements

One comment

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s