Изобличени упитник

Мотор аутомобила је жалосно загроктао, а потом издајнички заћута.

,,Јао,” закука Осоре и отвори врата. Истог трена тресну се шаком по челу гледајући своју ципелу заглибљену у муљ. Нешто ужасно смрди. Тмурни облаци, покисле врбе и – смеће! Пре сат времена пут је био сув и деловао љупко. Да, да, птице су цвркутале и сунце је пружало прозрачност, али не и врелину.

Осоре нервозно и уз тешкоћу узроковану лепљивим блатом направи пар очајничких корака. Шушањ га натера да окрене главу.

,,Хеј, стани!”

Силуета у црном зачас се изгубила међу гранама. Сасвим супротно одатле, са друге стране бедног пута, набацано смеће, пластичне флаше, кесе, храна, папири… Некакав канал прокопан је око ових пирамида пропадања. Осоре се саже и угледа реку крви, а затим и њен извор – лешеве свиња, оваца, крава, гомилу изнутрица и неко псето које их раздире. Испарења олова помешана са маглом скривају нешто. Осоре трепну и згази на стари кауч. Шта ради тај човек овде?

,,Знате ли,” Осоре замукну угледавши унакажену монахињу распореног трбуха и распарчане униформе још увек препознатљиве на глави без очију. Масивна кука забодена је у непце, а испод кључњача су видљиви велики убоди. Кожа местимично одрана, груди исечене и бачене са стране. Слаткасти мирис свеже крви рве се са слабашним тамјаном и босиљком. Перле некадашње бројанице расуте свуда као зачин. Пријатно, лешинари, пси и црви!


,,И тако сам се једва извукао из те забити,” завршивши своју причу, Осоре одахну и завали се у фотељу.

,,Шлеп службе су тако неприступачне,” одврати сажаљиво Призон, а затим додаде разрогачивши очи: ,,Погледај шта пише у новинама!”

Осоре узе дневни лист и незаинтересовано рече: ,,И она је била тамо.”

,,Где тамо? Ко?”

,,На депонији. Ова фотографија је одатле.”

,,Како ми то ниси поменуо? Јеси видео нешто, чуо некога? Морамо се изборити за правду и пронаћи манијака!” Призон продрма Осора за рамена.

,,Полако,” рече Осоре видно изнервиран. ,,Ми не морамо ни прстом да мрднемо. Нека надлежни одраде свој посао.”

,,Али они никада нису радили како треба. Имам везу, увући ћу се некако и испитати монахиње.”

,,Ти ниси нормалан, сав дрхтиш. Увек се мучиш, не можеш да спаваш кад те неко попреко погледа. Скапаваш у тим хумaнитарним организацијама. Немаш више ни пребијене паре због тих крвопија!”

,,Осећам обавезу да помогнем,” завапи Призон.

,,Ко те је обавезао?!”

Призон га збуњено погледа. Осоре поправи држање и одважно поче: ,,Ја ћу ти рећи истину. Човекољубље и лош систем вредности су те ухватили у своју клопку. Савест ти не дозвољава да се посветиш себи. Дозвољаваш да те органски отпад изведе из равнотеже!”

,,Ти…ти…не говори тако…јадна жена.” Призон пребледе и замуцкујући крену ка вратима. ,,Не прилази ми, злотворе!”

Осоре се насмеја и изгура га напоље. ,,Марш, ђубре! Пази да не згазиш мрава на путу до своје страћаре!”


,,Господине, улаз у самостан забрањен је мушкарцима,” рече заповеднички једна постарија монахиња.

,,Али она је мртва,” тврдоглаво одврати Призон.

,,Није Вам добро. Идите кући и одморите се. Морана је жива и здрава.”

,,Погледајте новине,” узвикну Призон.

,,Одакле ти ово, зли човече?! Је ли то могуће?!” Монахиња се придржа за врата вртећи главом у знак негодовања. Потом мало размисли, па завришта: ,,Ти си ово монтирао! Срам те било!”

Још четири монахиње дођоше да виде у чему је проблем.

,,Овде пише да сам ја убијена,” крикну најмлађа од њих.

,,Бог нека се на тебе смилује,” повика ова до ње и све заурлаше као бесне.

,,Тишина,” узвикну најстарија. ,,Или су Морану побркали са неком девојком и до убиства је заиста дошло (што је мало вероватно јер је ово једини самостан у округу и приметили бисмо нестанак) или је у питању превара и богохуљење. Сачекајте мало.” Кроз пар тренутака се вратила са новинама. ,,Ово је исти примерак као твој,” рече простреливши Призона очима. ,,И не садржи страницу са Мораном.”

,,Покај се, грешниче!”

Врата треснуше и Призон остаде сам и у чуду.

Пут од манастира до трафике памти само у фрагментима, али никада неће заборавити чињеницу да само његов примерак садржи чланак о Морани.


,,Кроз чије сам све вратове прошла! Радници, црквењаци, просјаци, учењаци, монахињице и курвице, поштењачине и лопуже-сви они ме упознаше. Крадомице волим да им прекратим жилице и заклопим жвалаве вилице. О, та крвава купка и телесина без пупка! Прекидање мрежа мртвих мисли, транжирање морала, вредности и идеала, сецкање предрасуда, веровања и морања. Окована слобода сечива пркоси постојању, никад краја мом радовању!

Касапин спусти сатару и заинтригирано погледа човека испред себе.

,,Ауто ми се покварио овде близу,” поче Осоре неспретно не могавши да сакрије знатижељу.

,,Видим да Вас интересују узорци,” добаци пакосно касапин. Иза њега су на кукама обешени лешеви људи. Неки су распорени и без утробног садржаја, са ребрима која зјапе међу крвавом мишићном масом. Други, пак, имају одрану кожу или су мање-више у целини.

,,Какве су им то ознаке,” упита Осоре мислећи на жигове код оних са кожом и на етикете код бескожних.

,,Овај овде примерак,” рече касапин и показа на неког ћелавог са ископаним очима. ,,То је конформизам са примесама традиционализма. Хоћете да купите његово уништење?”

,,Шта да купим?” Осоре се збунио.

,,Дошли сте у кланицу људи и људског духа. Шта очекујете,” дрско ће на то касапин.

,,Зар он већ није уништен? Мислим, мртав?”

,,Он јесте, али вредности нису. Купите његово уништење и више никада се нећете сусрести са конформистима.”

Осоре и даље није схватао.

,,Видим да ме бледо гледаш. Ти као да си пао с Марса.”

,,Како једно убиство може да одстрани све те ствари из мог живота? Ово ми је сасвим ново, али примамљиво.”

,,Изгледа да си први пут на оваквом месту,” закључи касапин, па додаде: ,,Ово тело је само симболичан приказ онога што ћемо ми помоћу твог новца учинити. Ти платиш, добијеш лешину као сувенир, а ми се отарасимо глупог конформизма. Или човекољубља, мудрости, стереотипије…” Касапин стаде да набраја показујући притом тела.

,,Сад схватам,” узвикну Осоре срећно. ,,Може плаћање картицом?”

,,Свакако,” касапин климну главом.

,,Онда ми закољите конформизам, традиционализам, љубав, лаж, догму, превару, лицемерје, болест, завист, глупост и… Јавићу ти ако ми још нешто засмета.”

,,У реду. Једанаест лешева ће те чекати на депонији. Један од њих је већ тамо-монахиња Морана.”

,,Одлично! Видео сам ту гадуру,” усхићено рече Осоре. ,,Је л’ имаш можда број неке шлеп службе?”

Касапин му је пронашао број и Осоре је изашао да телефонира.

Када је обавио разговор поче да шета у доколици знајући да ће шлеп служба и такси каснити.

,,Са ког си ти острва,” зачу се дубоки глас баш када Осоре зађе за угао. Угледавши старца са дугом брадом на клупи, помисли како се без разлога трзнуо.

,,Молим,” рече Осоре хладно.

,,Само два острва тада су била на Земљи,” настави старац не примећујући Осора. ,,На једном су људи старили толико споро да су сматрали себе бесмртнима. Множили су се, јели, пили-једноставно живели. Године су пролазиле, а њих је било све више; хране, авај, остаде све мање. Сво дрвеће су посекли, сав простор су населили. Животиње су се умножавале недовољно брзо и све су их појели и истребили због сировина. Пустиња глади и таласи сукоба на крају су и људе поморили. Тамо ни ветар више није хтео да зађе.” Старац застаде на трен, па опет проговори пред незаинтересованим слушаоцем. ,,На другом острву биолошки сат људи био је усклађен са природом. Генерације су се смењивале довољно брзо док су повремене болести, ратови, глад и природне непогоде одржавали оптималну бројност. Они и данас живе.” Старац подиже главу до тада упрту у под и погледа у даљину. ,,Питам се шта је са нама.”

,,Ја те питам ко је основао ову дражесну кланицу,” прекиде га Осоре.

,,Не спомињи ми тог љигавог Бенга,” завришта стари неочекивано енергично.

,,Фасцинира ме креативност тог ума. Реци ми где станује!”

,,Улица смисла, Вила постојања. Не можеш да погрешиш. Тај гад се добро завалио и ушушкао.”

Осоре напусти старца помисливши како би било изврсно да таксијем скокне до г-дина Бенга и лично му плати она фантастична уништења.

Мисао истог дана постаде стварност. После дуге потраге за улазом, Осоре закуца на мала врата у дну високе Куле разлога. Мало почекавши, он притисну дугме и уместо звона зачу препознатљив звук лифта. Клизна врата се отворише и Осоре уђе са осмехом на лицу.

Кроз пар секунди сајле су пукле, а он није стигао ни да јаукне пре смрти.

Јул 2013.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s