Hermetic Prose + Photo Challenge

Заклон

Снови су крили клијање крилатих клинова јасена.
Потом је тескоба пала и покрила.

Духови су волели ватрене одблеске. Али нису знали.
Да, онда су се изобличиле у игленило, а оно је завапило – од оног што је пило и пред оним од кога се није крило.

Звукови су поклањали.
Као за трен, немо и вечно, скамени их нешто.

Костур у пустоши гребе валовито маглење слепих дубина тамо високо.
Она влада овим ничим. Бесконачност иза крајева расточених минерала.
Голет тако стравична без себе, сама са собом без собе својих покрова.

Зовем те, нико, овим уземљеним крицима. Моја слабост слеђена је вечно нестанком сенке испод жутог јасена.
Причињава ти се, нема меког пупљења твојих рожних творевина.
Заборављамо.

01.01.2015.

panzer1

When I was writing this, English words suddenly popped into my mind and I thought: I’m gonna translate this quickly after I finish. Unfortunately, nothing was easy as it seemed; translating complex Serbian language without losing too much was really exhausting. I had to check (or search for) a meaning of every single word in order to find the most suitable. At the end of that day (the first of January), it was an interesting experiment. Without discussing what’s lost or preserved, let’s read. (Yes, I know, Panzer isn’t an English word.)

Panzer

Dreams were hiding an ash’s germination of winged wedges.
Then dismal fell and covered.

Spirits loved inflamed flashes. But they didn’t know.
Yes, then they disfigured into sharpness that moaned from the stuff it drunk in front of the one it wasn’t hiding from.

Sounds were gifting.
Like in a moment, speechlessly and eternally, they’ve been petrified by something.

Skeleton in desolation scratches wavy fogginess of blind depths there, in heights.
She thrones among and with nothing. Infinity behind endings of dissolved minerals.
Karst so scary without itself, alone without room of its shrouds.

I call you, nobody, with this earthed screams. My weakness is frozen forever by the disappearance of a shadow beneath yellow ash.
You are fantasising, there’s no soft gemmation of your keratin derivation.
We forget.

01.01.2015

panzer2

*I took those pictures with mobile phone camera through my frozen window on the same day I wrote and translated this hermetic prose.

Here is photo-collection from the session plus variations of the photo above I’ve done using artistic effects in Microsoft Word.

4 thoughts on “Hermetic Prose + Photo Challenge

  1. Da, to je ta tvopja poetika. Neguj je. Kod tebe je sve u krešendu, pa čak i muzika koju biraš. Samo – zašto okrenutost jedino pesimizmu, ili mi je nešto promaklo?

    Liked by 1 person

    1. Оклопништво сматрам за стилски најуспешније, нема усиљених рима, базира се више на ритму и асонанци и алитерацији.
      Ја сам песимиста, такви су ми и филозофија и уметност, бавим се искључиво понорима света и човека, што не значи да сам намрштени намћор који режи. ;-P

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.