Церебрална декомпозиција

Шта?

Монохромни фецес облива збуњену ретину.

Више се и не сећам од када ми зуји у ушима.

Акциони потенцијали све ређе дивергирају асоцијативним зонама.

Будим се спреман да поново заспим.
Умирем стално, али никада трајно.
Ноћас су црви донели цврчку виолину.
А мене је пробудио ледени зној.

Дефицит серотонина. Малигнитет пролиферативних туморских ћелија.

Улегнуће на јастуку је мање.

Хиперметропни астигматизам.

Асфалт је био довољно тврд, а кошуља стегнута чврсто.
И када сам се пробудио.
Још даље.
Дрека.
Кричање.
Урлик.
Вриштање.
Цика.
…моја…

Тинитус – само.

…тишина…

“Право,” рекли су.
На путоказу је писало “зашто?”
На свим путоказима.
Ексер пролази кроз дрвени бесмисао. Нема имена, само бесмисао.

Оно није са ове планете. Добро, тако се само каже. Мени су рекли да се за сваки случај прекрстим.

(Похована supstantia grisea је већ досегла colon.)

Какво растакање, дигестија врела!

Кошмари – као.

Опет сам отишло странпутицом.
Зашто?
Копрофилија свуда.

05.04.2015.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s