Обогаљени водопад

Као котрљање неокруглог
Заглибљено скакуће
А саплиће се глатко

Смехотресно голицање
Бодљикаве жице
Сечивасте

Рендајмо ткива

Ограда је жива
Кроз телеса плива

Попут слатких клопки
Чупају језике
За ужину
Сити
Не
Никада
Да
Увек
Празни

Тркачи оштрих круна
Тих преса што пљују мозак
И кикотав пар окица
У правцу север-југ
Сневао би песму

Налик на црну рупу у штуцању пред
Огледалом одлучује да сажваће одраз
А опет се враћа у гужву крематоријума
Грају оргија

И као да се сада буди
Наштакан на туђе кости
Падајући куди
И одозго суди

08.11.2015.

Advertisements

2 comments

    1. Осмислио сам скоро један рад који желим да напишем приземнијим/обичнијим стилом, али сам га због тога већ замрзео, а сада немам времена да пишем. Гаде ми се потенцијална опредмећеност и људскост који би могли да се нађу у мојим радовима, зазирем од епике, драме и пуке лирике, херметизам је моје уточиште и питам се има ли потребе уопште га дирати када ми у сваком смислу одговара.
      Вечни проблем ми је недостатак битних/узвишених тема и времeна. Зато и пишем ретко и осећам се лоше због тога, али боље овако него да жврљам сваки дан нешто тричаво.

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s