Кловнов зуб

Вртоглавица гробљанска
На леденој клупи
Тискају се испружене руке
Отапајући већ врели слад
Док ветрови гребу мермер и метал

Ха ха ту смо шарени и снени
Великим сводом као покривени
Музиком мажени и залогајем

На сламчицу смо сузицу
Као балон издували загрцнућем
Пријатним
И опет марширање горе-доле
Цврчи травом кокица и свећа
Се беласа док мени се весело
Кутњак тај смрадни таласа

Memento mori
Не сме да смори
Само тањир лупај
И бунике сади

Епитаф ми овај никад не укради

21.09.2017.

Тема је иста као у делу Цветна хумка и песми Црвљиви, али је другачијег тона и представља гротескни спој гробља (можда сахране кловна који се задавио кварним зубом) и луна-парка. Лирском субјекту се вртоглаво мешају две локације и клупа постаје врела, а сладолед врели слад. Температуру као да подиже и гужва коју праве људи са испруженим новчаницама испред сладолеџије. Ветрови гробља и(ли) луде вожње под шатром одваљују расклиматан зуб са раскежене вилице и сваљују га у грло заједно са кокицама док сузе радоснице смењује једна агонична сузетина. Сламчица којом су сркали сокове у ритму музике је закаснела и беспомоћна, а нова реалност јесте марш спровода преко пољане попаца (дакле, у сумрак или ноћу). Саркастична је порука о наставку бесмисла попут глупих обичаја ломљења тањира и фотографисања (памћења) покојника. Кваран зуб је метонимија за човека.


Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s