Пренемагање једне жртве

Журим полако
Лишће лети цвеће цвета
Још један рак долази да смета

Журим полако
Кунем се да нисам свако
Сметало сред шуме бетонске

Свет овај није мој
Водите ме кући
Још једно дериште долази да смета

Молим се борим се волим се
Остави ме овде
Полако ме положи
И иди кући

Жури полако
Сарин нам донеси
Кроз насеља пронеси

А ковчежићи нека падају
Као удари у звона
Сваког КвазиМода
Што нам увек исто
Ту по земљи хода

Узнеси ме уз последњи бум
У тишину вечну полако
Док журно ради и ленчари свако

Тајац хоћемо
Детлића је доста
И чекића кише и свакога поста

Ми не знамо где смо
Шта смо ни ко смо

21.09.2017.

Advertisements

2 comments

    1. Мислиш ли на жал(ост)? Слажем се у сваком случају. Морамо да ослушкујемо ехо сопсвеног бивства. 😉

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.