Студије молекуларне биологије и физиологије – све што нисте знали

Пре него што утврдимо (не)квалитет и истине док развејавамо лажи и заблуде, морамо нагласити да је молекуларна биологија и физиологија модул (туђица за смер) на Биолошком факултету Универзитета у Београду, на сва три нивоа студија (основним, мастер и докторским академским) и да након завршених основних  и мастер академских студија сви носе назив дипломирани (мастер) биолог без обзира на смер. Добро сте прочитали. Иако се током студија званично и незванично студенти називају еколозима, биолозима и молекуларцима, на крају су сви исти бакалауреати (енгл. bachelors) и мастери. Обратите пажњу да су сва три модула на основним академским студијама део студијског програма биологија. Цитат са званичног сајта Факултета:

По завршетку студијског програма биологија студенти стичу академски назив дипломирани биолог и имају знања и вештине неопходне за рад у свим делатностима у којима се примењују знања из биологије. (кхм! ЛАЖ!)

ИСТИНА: Знање које ћете стећи је фактографско и врло брзо се заборавља (анатомија, морфологија и систематика, називи молекула и гена, молекулске каскаде и регулаторни процеси у ћелији…). Потпуно је нормално да заборавите детаље, али пошто ћете “само” њих и памтити за потребе колоквијума и испита*, немојте се чудити кад изгубите контролу и почнете да заборављате битније ствари. (*Научник се бави детаљима везаним само за област коју проучава, док све остало заборавља и запоставља, нарочито из удаљених грана. Закључак: биологија је изузетно широка наука и беспотребно је оптерећивати студенте чињеницама чија употребна вредност се губи након колоквијума/испита).

Биологија је веома логична и лако разумљива просечно интелигентној и довољно заинтересованој и вредној особи, а нарочито је пријемчива визуелним типовима јер се најлакше разуме посматрањем (in vivo, in situ, ex vivo, in vitro, шеме, фотографије, анимације…). Пет хемија и две биофизике додатно смањују вероватноћу онима који уче напамет да буду успешни. Ипак, брзина памћења је главни фактор успешности на студијама.

IMG_20180508_093214

ИСТИНА: нећете стећи НИКАКВЕ вештине, осим ако не одете на праксу (пожељно инострану) или се убаците негде да волонтирате, али за то морате да се намучите јер је Факултет тек однедавно почео да уговара праксе са капацитетом који не може да извешти ни 5% од укупног броја студената. Закључак: не уписујте Биолошки факултет ако нисте богати и/или немате довољан меморијски капацитет и брзину да остварите просек изнад 9.00 и притом још толико снаге, воље, упорности и времена да се са волонтерског места и понеком референцом лансирате у бели свет (између 1/4 и 1/5 студената по генерацији оствари овај прелет). Капиталистичко друштво се базира на компетицији (такмичењу, утркивању) које је у Србији у спрези (или сукобу?) са непотизмом, а овај са обичајима чашћавања, корупције и мита. Остатак приче знате. А да ли сте знали да је фенси назив за непотизам у истом оном великом, белом свету заправо networking (умрежавање)? Истини за вољу, умрежавање је шири појам и поред фаворизовања рођака подразумева и гурање свих других које познајете (а професионални су драги су вам). Праведношћу у људском друштву се увек супротстављају природни, психолошки импулси/менталитет/обичаји-проклета традиција… Човек је ипак животиња. А животиња у страху за своју безбедност и залогај може да уједа и гази преко лешева, што је у складу са Масловљевом хијерархијом. Иста животиња може да постане и похлепна… Поука: не постоји савршенство, али на Западу се квалитетом лакше можете пробити, уз мање уједања.

Ипак грешим, вештине које ћете (можда) стећи су: дудлање усне пипете (уз носталгично присећање сокића на сламчицу), прављење оригами модела ДНК (…предшколско…), цртање микроскопских препарата и биљака (…да ме сад види моја учитељица!…).

IMG_20180508_101309

ГЛАВНО ПИТАЊЕ: Да ли је Биолошки факултет квалитетно реформисан? Није, али је у томе успешнији у односу на неке друге факултете, попут Правног који би требало да буде узор и водиља свима.

На Биолошки факултету је:
 смањен обим градива на прихватљив ниво (опет у односу на неке и даље преобимне студије),
 уведена скала бодовања од нула до сто (за разлику од појединих факултета где се на сваком колоквијуму добија оцена),
 сваки испит јаван (нема потуцања по канцеларијама јер нема ни услова за то будући да су блиске величини птичијег кавеза)
 студентима омогућено да увек добију сву теоријску грађу неопходну за колоквијуме и испите – професор никада не пита оно што није испричао на предавањима.

Биолошки факултет је исто тако познат по:
 неадекватној или непостојећој литератури, али то се полако поправља јер се завршавају уџбеници који замењују скрипте, презентације и аудио снимке предавања које студенти направе, као и неизоставну, али преобимну литературу на енглеском (textbooks, scientific reviews and articles);
 бескорисним и лошим вежбама;
 бескорисном енциклопедијском знању;
 усменим испитима за чије бодовање не постоји транспарентан критеријум, па се може десити да будете (не)знатно оштећени због тога што:
# професори воле да балансирају десетке и деветке,
# професор вреднује само механичко изношење чињеница, али не и њихово повезивање, начин размишљања и разумевање материје,
# професор не уме да рачуна,
# смислено иступате из шаблона при презентовању домаћег задатка и браните своју интелигенцију,
# нисте добровољно одлазили на предавања на којима можете бити изложени мобингу од стране професора (вика, вређање, провокација, понижавање), због чега сте кажњени израдом колоквијума састављених противно свим методичким принципима, док су послушници ослобођени истог, као и одласка на испит; циљ није обарање на испиту, већ додела најнижих оцена непослушнима и највиших оцена послушнима, чиме се прави дисруптивна селекција. Називи предмета и професора нису наведени због предострожности. Утешно је што нико не захтева 500 или више страна за испит.

Закључак: Изузимајући две-три personae non gratae, професори на Биолошком факултету су правични према већини студената и труде се да оцењују објективнo, иако никада нећете сазнати да ли је антипатичност или неки други субјективни малигнитет превагнуо тас ниже. (Лично сам оштећен на минимум 7 од 40 предмета). Такође, сви су екстремно сујетни, чак и када то (вешто) прикривају. Ако нисте потчињени, разјарићете њихов гнев и обрнуће и вас и правду наглавачке.

IMG_20180508_094840

Европски систем преноса и акумулације бодова (ЕСПБ) – прописани стандард:

  • 1 ЕСПБ = 25-30h рада (самосталног учења + предавања + вежбе + семинари + колоквијуми + испити + теренски рад + пракса…)
  • 60 ЕСПБ = 1500-1800h рада
  • 240 ЕСПБ = 60007200h рада 

Сваки предмет носи одређени број ЕСПБ, а за дипломирање је неопходно остварити минимум 240 ЕСПБ.

У току студија сам сабирао време које утрошим на самостално учење сваког предмета пратећи навику коју сам стекао у гимназији и дошао сам до занимљивих резултата: укупан број сати утрошен на 245 ЕСПБ је 5265, што је просечно 1053 сата по години, а мање је од 6000 јер је урачунат једино самостални рад. Када би се томе додало 980 сати укупно проведених на свим вежбама, предавањима, колоквијумима и испитима (срачунато по сећању), добило би се 6245 сати, што се уклапа у прописани стандард. Присуство на предавањима је углавном било необавезно и ретко сам их похађао јер сам самостално успевао да разумем материју, а притом сам уштедео време које бих потрошио на путовање и слушање досадних монолога неталентованих предавача.

Просечно самостално учење у трећој и четвртој години Земунске гимназије износи 991 сат или 1101 сат ако додамо време утрошено на припрему пријемног испита између треће и четврте године; очигледно је да се врти око просека учења на студијама (1053), а узимајући у обзир ретко одлажење на факултет наспрам свакодневних одлазака у школу, намеће се закључак да ми је Земунска гимназија била тежа од Биолошког факултета. Међутим, образовање у Гимназији је нижег квалитета и веома хетерогено (од професора који не раде ништа до оних не/способних са не/нормалним захтевима), док је стандард на Факултету хомогенији.

Ко не воли књигу, а силно жели диплому, нека заобиђе ове две институције и упише неку вишу или приватну школицу где неће морати (оволико) да се труди.

Без муке нема науке!

Назив предмета Време које сам утрошио на самостални рад
1.      упоредна морфологија и систематика биљака 298h30min
2.      динамичка биохемија 280h15min
3.      неуробиологија 270h25min
4.      зоологија кичмењака 276h25min
5.      молекуларна физиологија органских система 214h15min
6.      физиологија биљака 200h55min
7.      принципи молекуларне и фенотипске еволуције 196h15min
8.      имунобиологија 184h15min
9.      органска хемија 178h45min
10.  принципи екологије 176h55min
11.  биофизичке основе опште физиологије 165h10min
12.  основи еволуционе биологије 160h20min
13.  основи молекуларне биологије 158h5min
14.  генетика 157h50min
15.  виши курс хистологије 147h5min
16.  физиологија животиња 145h10min
17.  општа хемија 144h5min
18.  основи биологије ћелија и ткива 138h50min
19.  хистологија органских система 136h
20.  микробиологија 134h5min
21.  молекуларна биологија еукариота 131h15min
22.  основи системске биофизике 125h20min
23.  зоологија бескичмењака 123h25min
24.  молекуларна генетика 122h40min
25.  експериментална биохемија 115h45min
26.  молекуларна биологија ћелије 114h10min
27.  основи алгологије и микологије 97h10min
28.  ендокринологија 88h40min
29.  основи манипулисања генима 82h
30.  енглески језик 1 75h20min
31.  екологија гљива 65h30min
32.  биостатистика 54h15min
33.  општа физиологија 50h40min
34.  микробиологија вода 48h20min
35.  биологија пчела са пчеларством 46h30min
36.  физичка хемија 43h50min
37.  протозоологија 38h45min
38.  микробиологија земљишта 33h
39.  упоредна ембриологија животиња 19h35min
40.  виши курс биологије ћелија 15h25min
41.  развиће животиња 11h20min
  укупно:

5265h5min

Треба имати у виду да радник који на послу провoди по 8 сати, 6 дана у недељи, за само годину дана испуни 2500 сати, што је готово половина мојих студија.

Без рада нема ни пара!

Наравно да ми није било потребно сабирање и упоређивање сати да бих схватио истинитост пословица, али ми је послужило у сврху одржања континуитета (када запишем почетак учења, нема дигресије).

*Photographs from above were taken by Osore Misanthrope. Click here to see more.

*објава у pdf формату

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.