hermetic poetry

Monastral creatures and Windows

This slideshow requires JavaScript.

All photographs were taken in January 2017 by Osore Misanthrope from his partially frozen window.

(more…)

Сета

sunset

Високо стреми мистично се шири

Небо у дубине тајне оклева

Снева кишу што је са сунцем мири

Кроз тихо устрептале боје вири

 

С мишљу да се рађа умире живот

Опет недостижан и засенчен у

Миру лепоте нади шаље кивот

sundown2

Заталасан бојом

Узнемирен силом

Твојом

Успомене вилом

Чак и душом милом

Називам

Својом

 

Како стићи

Како прићи

Зар смрти отићи

Жалост заобићи

sunset1

Пригрливши спокој

Фениксових рана

Са сузама дана

Напустих тог бана

 

Мом срцу отад говори

глас свечан

У животу кратком све трен

је вечан

06. 09. 2011.

*Photos of the sunset were taken with the mobile phone through the web [with narrow, green squares (to prevent insects from flying into the house, of course) on the window]. Branches, roofs, negative effect (and the inattentive hand motion I made while capturing first photo) came up as a failed attempt to preserve ephemeral and spectacular dance of spectrum.