Uncategorized

Monastral creatures and Windows

This slideshow requires JavaScript.

All photographs were taken in January 2017 by Osore Misanthrope from his partially frozen window.

(more…)

Концепт ‘Либрарион’

Либрарион је арт-фанзин чији је оснивач и једини уредник Деся Ловоров; текст који следи поткрепљен је његовим цитатима у циљу сажимања свега што је битно за упознавање са овим пројектом.

“Фанзин” (енг. fan-обожаватељ и -zine, скраћеница од “magazine” = независни магазин), укратко, то је врста underground гласила, први су се појавили са пaнк покретом средином 70-их у Европи, било их је доста и у бившој Југославији, историјат је познат само посвећенима. Графички и текстуално су веома једноставни, најчешће се исцртавају, пишу руком, фотокопирају, али данас, са технолошким напретком дошло је и до еволуције овог вида новинарства, тако да се поједини фанзини (или webzin-i, јер су на Интернету) појављују у дигиталном облику.

Одлике фанзина Либрарион

  • Минимализамфанзин је црнобели, одштампан на куцаћој машини и умножен фотокопирањем у одређени број примерака који се достављају учесницима. Принцип који желим да испратим, а тиче се даље дистрибуције фанзина, јесте да сами учесници ископирају фанзин у колико примерака желе и проследе даље заинтересованима. Уколико то неко не уме или га мрзи да се бакће тиме, постоји неколико могућности:
    • наруџба фанзина и слање поштом, било да се ради о једном или више примерака-цена је ствар договора и потреба;
    • директно фото-копирање од неког учесника или мене;
    • тзв. трејд – размена физичких дискова, других фанзина и сличних ствари;

          Све је ствар ДОГОВОРА, јер буџет за покретање свега овога је чиста 0, то имајте у виду.

  • Ескапизам – бег/удаљавање од:
    • кобне технологије, одбојност ка истој
    • стварности (и истовремени искорак у уметничке светове)
  • (Анти)елитизам: Желим да пружим алтернативу свему што се везује за уметност: алтернативу стерилним литерарним конкурсима и магазинима који спроводе “строгу” селекцију, алтернативу увреженом мишљењу да омладина не жели да се експонира, да нема шта да каже и поручи, да сви писци, поете морају бити клонови неких успешних књижевника, да култура читања и даље постоји, али се сматра некаквом “болешћу” – да, БОЛЕШЋУ!, ако не читају “mainstream” књижевност и не радују се “успесима” разноразних грдоба са естрада и вештачке алтернативе у нашој околини.
  • Либерализам: Најважнија ставка јесте СЛОБОДА ГОВОРА И ИСКАЗИВАЊЕ МИСЛИ. Под овом ставком подразумевам и браним слободарски говор уметника, који ИСКЉУЧУЈЕ ПОЛНЕ, КЛАСНЕ, НАЦИОНАЛНЕ А НАРОЧИТО ВЕРСКЕ РАЗЛИКЕ, од којих би требало да зазире сваки човек у XXI веку. Дакле, ако сте хришћанин, муслиман, атеиста, сатаниста, “секташ” или неки сасвим леви-десни итд. итд. – у мом фанзину има простора за РАЗЛИЧИТА ВИЂЕЊА и свако ће добити СВОЈ простор да каже шта има. Уколико се то не свиди трећем лицу, ја као уредник НЕЋУ ЦЕНЗУРИСАТИ садржај, колико год био “опсцени”, “неадекватни”, “неподобни” и остале разлике од којих пате ситне душе. Једноставно заобиђите такав садржај, па макар заобишли и цео фанзин, а тиме ћете бити само на – губитку.
  • ,,Неинституционализам” и отпор малограђанским вредностима: Свестан сам колико се институције ослањају на државу, њен буџет, политичке прилике (које су све, само не сјајне) и због тога сматрам да помало тупе оштрицу онога што се зове (само)свест народа. Желим групацију људи који ће учинити мали интелектуални напор за добробит свих. Желим одговоре, желим да откријем шта се дешава “испод хаубе”. Јесте ли изгубљени и слепи? Верујем да нисте и да ћете се борити заједно са мном. Незнање је амбис, он гута и не прашта. /// Не желим да се борим против институција (осим ако не буде другог начина), желим да се борим против учмалости, против незнања, против СТИДА од сопствене памети и сопствених књига или књиге, АКО ТИ ЈЕ НАЈВАЖНИЈА НА СВЕТУ – нека је!

Није важно ко си и шта си, већ шта читаш – а читаш сигурно. Ако желите, гласајте за мене на предстојећим изборима, пљујте о мени, само немојте заборавити да су ваше мале (или велике) библиотеке, ваше књиге које скупљају прашину ВРЕДНЕ ВАШЕ ПАЖЊЕ.

То је мисија ове странице! Немојте бити лењи.

*Рецензија Librariona#3.

(ЗА)ГАЂЕЊЕ [у Новој Пазови]

Србија је на трећем месту у Европи на листи чекања за потпуни екоцид! Можда ћемо последњи ући у ЕУ, а можда нећемо ни дочекати приступ, али ћемо сигурно брзо поморити све живо! Аерозагађењем највише! Или не?!

Photograph by Peter Essick (unknown location)

Нова Пазова, селендра у близини шугаве престонице, ушушкана међу њивама, дивљим депонијама склоним регенерацији, фабрикама и фабричицама, може многим стварима да се подичи.

little factory and garden, side by side (taken by Osore Macabre in Nova Pazova, 11.04.2015)

little factory and garden, side by side (taken by myself (Osore Misanthrope) in Nova Pazova, 11.04.2015)

Стисла зима паметне у куће, а испрашила безумнике на улице. Проклето бадње вече[1]. Праште петарде и пуцњеви. Сви су читали библију, одлазе на богослужења и знају да бог налаже да треба дивљати уз буку. Мислите? Свратите до цркве да чујете свој ехо (али само кад не деле нешто да се ждере).

То је ипак само пар дана у току празника.

Пролеће доноси таласе полена (неуништене амброзије), алергијски ринитис узима данак (self-included), астматичари на издисају.

Трава бесомучно ниче.

По принципу копирај комшију и они у беспарици сада имају електричну косилицу спремну да заурла у свако доба дана.

Небо се разведрава, лето стиже.

У свако доба дана и ноћи, крнтија са Батајничког аеродрома угнежденог у Пазови пара уши, небо и себе. Једном је распарао човеку двориште, а пилотима више пута ископао гробницу. Нешто није јасно? Једном није довољно! Морају и хеликоптере да истренирају како елегантно да се сруче. (Ко није регистровао силовите децибеле, може само да се радује. Или да плаче јер је тотално глув.)

London, England

У свако доба дана и ноћи, још једном, петлови креште. Само у дворишту тик поред мог има их четири. Нисте никада чули распомамљене петлове у 14:27. Ја јесам – сада!

Није минус петнаест и опасни дивљаци слободни су на улицама и у школи (једној и бедној – основној, где су у већини сигуран сам и сада).

Како лето одмиче, све слободнији су зрикавци са својом какофонијом што доводи до лудила!

Није то све, овде се аларм не навија у позно лето! Милозвучне тестере воле дует!! (већ сам нагласио да овај блог није за малоумне, али ово ћу баш зарад њих појаснити – кретени наруче ШУМУ и онда двема моторним тестерама истовремено секу стабла за огрев – варљиво лето).

Ако неко хоће да каже да се то не догађа сваког јутра, онда нека слободно дође, али не сме да се жали на: ЕЕЕВООООО ЛУБЕЕЕЕНИЦА, ДИИИИИИЊААА! и СТААААРООООО ГВОООЖЂЕЕ СТААААРИИИ ‘КУМУЛАААТОРИ!

Сваки пут када неко прође водећи пса на повоцу покреће се ланчана реакција лавежа из свих дворишта и траје дуго након њиховог одласка. Неко баш нарочито воли да шета пса и у ситне сате!

А мачке?! Њих не шетају, оне то чине саме! Фебруар више није резервисан за крике парења, зов природе, плач мајке божије, назови како хоћеш. Сада је резервисан сваки месец за нестерилисане вртирепке!

Ту је и прдавац култиватор ако сви други аларми неким чудом закажу!

Узрок мог тинитуса (~зујања у ушима)  је јасан као пљачка у фотокопирницама (овим Пазовачким, разуме се); и као каљуга српског менталитета!

Ако се неко пита која је сврха ове жалопојке, нека се информише о загађењу буком и томе како она утиче на здравље.

http://en.wikipedia.org/wiki/Noise_pollution

http://www.conserve-energy-future.com/causes-and-effects-of-noise-pollution.php

О вибрацијама и заглушујућим хуцима Ластиног зглобног аутобуса и превозу уопште ће се тек ЧУТИ!

06.06.2015.

[1] нема поштовања правописа када се пише о догми!