Биолошки факултет Универзитета у Београду – још једна неправда!

Данас, 13.02.2017. отишао сам на усмени испит из принципа екологије који студенти модула молекуларна биологија и физиологија слушају као обавезни предмет на трећој години студија (или, теоретски, на првој или другој јер Болоња пружа могућност избора, а у складу са условношћу). Писмени испит неправилно назван есеј сам одрадио у (трећој) академској 2015/2016. години, тачније у фебруару 2016. Предиспитне обавезе носе 40 поена и испити по 30, што је укупно 100. Тих 40 поена се на мојој трећој (претходној) години када сам и похађао курс стицало на вежбама које је држала асистенткиња др Александра Пенезић са Катедре за екологију и географију животиња и неко време након моје израде есеја отишла је на трудничко, а поене, наравно, нисам могао да сазнам док не одем на усмени; такво правило постоји јер студент може да освоји више од 50 поена (максимум 40 предиспитне и 30 есеј) и легално захтева упис одговарајуће оцене. 40 поена се зарађивало на следећи начин: били смо издељени у групе и ако би се на сваком од пет термина појавило увек минимум двоје студената из сваке групе, и то сваки пут двоје различитих, сви из те групе би освојили 3 пута по 5 = 15 поена; та два студента која се појаве у једном термину би бранили вежбу и освајали 5 поена за све из групе, а то је максимум 5 вежби пута по 5 поена = 25 поена. Ове академске 2016/2017. године Александру Пенезић је заменила асистенткиња Јелена Буразеровић. Када сам данас ушао у канцеларију професора др Марка Сабовљевића (Катедра за екологију и географију биљака) да одговарам усмено, најпре ме је питао зашто нисам долазио на његова предавања (упечатљив сам, па је свестан да ме раније није виђао) која су необавезна, носе нула поена. Рекао сам му где живим, на шта је он одговорио: Па?

-Путујем “Ластом”, узвратио сам. (Ради читалаца напомињем да аутобус путује изван територије Београда, није чест као онај што иде у Панчево или Обреновац. То ми је само један у низу аргумената због чека не посећујем ни остала необавезна предавања, а не сматрам се ни ретардом који не може да схвати биолошке предмете.)

-Јеси учио?

-Да, све.

-Биогеохемијски циклуси – угљеник и азот, може? (Из пула од 42 питања професор бира које ће дати студенту, кхм.)

-Наравно.

Написао сам концепт и успут чуо како једна студенткиња изузетно лоше одговара, греши, а професор је исправља, запиткује и на сопствена питања одговара опсежним објашњењима. Добила је 10 јер има 10 на есеју код Буразеровићке (младе и благе) и има све десетке (у индексу), па да не кваримо. Нисам чуо да је било ко добио код Буразеровићке мање од деветке на писменом, а мени је саопштено да код Пенезићке имам седам плус. Шта? Зашто се скор не изражава поенима (од 0 до 30), него оценом? Ово је први пут да наилазим на ту небулозу. Био је то мој унутрашњи монолог, морам да назначим. Одговарао сам под највећом тремом од почетка студија иако сам савршено спремио питање (иначе је трема врло, врло блага, скоро неприметна). Ваљда су ми шок и стрепња да ћу поред оних млитавих деветки и десетки ја бити НЕПРАВЕДНА осмица сурвали адреналин у крвоток, али то ме није спречило да професору Сабовљевићу докажем да сам научио. Ја могу и десетку да Вам дам, али то због седмице са есеја не може бити више од осам. Хоћете опет да радите есеј? Рекох да немам времена. (Нисам морон, бре, па да поново радим оно што је и први пут било добро, али је Пенезићка из њој знаног разлога овенчила седмицом и још додала плус као крст.) Записа ми он осам у папирни индекс, ја изађох на капију испред Ботаничке баште, прерачунах се и посладох му мејл чим сам дошао кући:

Поштовани професоре др Марко Сабовљевићу,
покушао сам да прерачунам свој скор из принципа екологије и то изгледа овако:
35/40 поена (предиспитне) +
19,5/30 поена (писмени испит звани есеј на коме имам оцену 7+, што би било минимум 65% од 100% тј. од 30 поена колико максимално носи есеј) +
минимум 27/30 поена на усменом код Вас (минимум 90 од 100%)
= 81.5 поена (оцена 9, а не 8).

Postovani,

Bodove zbrajamo ja i astistent, a ne Vi.

Srdacno,

Поштовани професоре,
намера ми је била само да укажем на неправилност. На крају, и по Вашем начину рачунања, 7+10=17, a то подељено са 2 је 8,5, дакле 85%.

666666

У електронски индекс ми је унео 75 од 100 поена, 40 предиспитних и 35 од 60 са испита. Ко уме да рачуна, схватиће какав је злочин учињен! Никада нисам јурио и поништавао оцене, не жалим ни једну мању од десетке, али када се вишеструка неправда сручи на испит који сам спремао 176 часова и 55 минута, онда се разбесним и замислим како бих се осећао да сам ја овако оштетио неког студента који је дао квалитетне и тачне одговоре. Постоје многе неправде које не смеју коментарисати јавно и писмено, већ само испредати од уха до уха по ходницима. Ово није једна од њих јер верујем да је особље свесно грешке, али да је никада неће признати, због чега потврдно ћути.

Ово сведочанство написано је као последица акумулираног незадовољства квазиболоњским системом препуним нелегитимних злодела. Поједини испитивачи и састављачи колоквијума поступају аутократски, својеглаво и својевољно, а у циљу закидања крајње оцене. Тако ће бити све док студенти разједињени ћуте и не желе да протестују, макар недолажењем на предавања код оних (тирана) који то не заслужују. Стоп мобингу и неправди!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s