херметична проза

Закључавање тавана

       Хладна огледала се пресвлаче у меке душеке над почившим. У даљини врисци, пригушени исцепаним истопинама. Тешки овдашњи топот или последични потоп призивају док не постоје.
       Жарко и безлично, као рељеф у раму са блеском или жиличасти вез кроз таму, док није снило.
       Ходи, рече неко, на поток танак к’о суза што другу сустиже, и памти.
       Непокретна мећава нити сада гаси свећу. Авет, сећа се, пауколика као да је био. Лежаше дуго у формалину – маска смрти са погрешном етикетом. Сто – ево овде – и свитак на њему дуги, лешева стотину без крви у даху ту је почистио.
       Долази заиста ужарено и зубато црвенећи горка испарења. Кида месо и мрви кости; пљује, гута и повраћа. Затим у саксији поново мрзне.
       До следећег пута зовем се нико.

2018.

Advertisements

Отисци

         Било је тихо и хладно. Ране сумрачне скровитости стапале су се неопажено. Измагличаста мирноћа и мека шкрипутавост успоравали су одсутни корак док је опасивао мрежолико змијско гибање.
          Након механичког обрта буктиња пуцкетаво палаца у оклопу.
         Можда је шарени прасак летео или је само слепо и тешко падало, неосетно, засмрдевши мразном чистоћом. Таласавост влати постала је цепање које одјекује. Онда се чуло, црно, али бестежински течно и одлазеће, све тише, тихо: оно. После се видело, још црње.
          Бројеви аутоматски постају нуле којих нема испод старог стакла.
         Оне ноћи крљуштасто су се цаклиле дуге кривуље у хватању далеке, израњаване лопте. Шушкање је неопрезно промицало док је исто било превртано у немом котрљању кроз ништа. Изненада, кроз магловите сенке заискрили су се шапутави кикоти. Нешто као да се скрило.
         Чистина се указала колосеумски тајном и немогуће бескрајном. Испод су и даље биле лепљиве лиске, а изнад суви трептаји. Ипак, варљиви обриси су лелујаво пролазили кроз храпавост.
          Још једном, обрт кугле спушта засторе и, као некад, одјеци тону трагом минулог листопада.

02.10.2017.


imageedit_37_4278967507

Црвоточно откровење (онострани феномен саморегистрован 18.03.2014. и трансформисан 07.12.2017.) / Wormholed Revelation (other-wordly phenomenon self-detected on the 18th of March 2014 and transformed on the 7th of December 2017.)

Естетикус

       Некако, негде, некада, голет ураста израстајући у пејзаж.
       Квазисемипараапсолутнонематеријално у загледању остатка или привида или целине исконског украшеног проистеклим.
       Поглед сунца пуца тихо и полако. Вода трепће и чкиљи. Гласно ветрови надзирући декоришу. Заборављена болна шкргутавост белутка.
       Једна круна у изостанку – изложен је бескрај. Њихови рудници пећинаре вечно. Голицљиви вез и хладњикаво мутни балдахин. Клизавим огледалима отапа и склапа. Са гмизавим стално у зарону – кроз клепет изнова пропада.
       Психотресно. Потчињено самостална у свим лавиринтским амбисима расточена.
       Опсега проширено суженог, поистовећује и греши. Изобличени одрази замагљују и опседају. Мрак без сумрака. Купају искричавост магме. Залогај без знања. Гутају пламсивост.
       Тмина је расплакана. Крајности пониру са скидањем шлемова. Монотони ехо, ни шапутав ни бучан, крвари скучен и пева.
       Широки дуалитет усковитланих осета и слојевитих начела био је клаустрофобичан.
       Непрегледна мучнина.
       А сада, прождирање отрова.

08/09.10.2014.

!!! УЖАСНО ВАЖНО: начињен је уступак и објављено је OБЈАШЊЕЊЕ овог рада зато што је истовремено и самосталан СОЦИОФИЛОЗОФСКИ ТРАКТАТ