experimental

Experimental photographs

(more…)

Advertisements

Puzzle

puzzle-osore-misanthrope-2

04.08.2016.

стандардна верзија (прва фрагментисана и кохерентна) – pdf

стандардна верзија (друга фрагментисана и кохерентна) – pdf

аутопародијска верзија

У делу се не алудира на Хинденбург, цепелини и посада су сагорели и пали јер је тако морало бити да би се одржала доследност и остварили тематски и идејни циљеви (присутни у објашњењу које није [и неће бити] објављено на блогу).

*аутор фотографије укључене у другу фрагментисану верзију је Осоре Мизантроп

*фотографије преклопљене у првој фрагментисаној верзији:

Vincent van Gogh: Garden of the asylum (1889)

The Hindenburg over Manhattan, New York on May 6, 1937.

Колаж ϛ

КОМПЛЕТАН РАД ЈЕ ОВДЕ

херметични конституент – супериорна тачка сустицања:

kolaz

IMG20150101_009

taken on the 1st of January, 2015

Церебрална декомпозиција

Шта?

Монохромни фецес облива збуњену ретину.

Више се и не сећам од када ми зуји у ушима.

Акциони потенцијали све ређе дивергирају асоцијативним зонама.

Будим се спреман да поново заспим.
Умирем стално, али никада трајно.
Ноћас су црви донели цврчку виолину.
А мене је пробудио ледени зној.

Дефицит серотонина. Малигнитет пролиферативних туморских ћелија.

Улегнуће на јастуку је мање.

Хиперметропни астигматизам.

Асфалт је био довољно тврд, а кошуља стегнута чврсто.
И када сам се пробудио.
Још даље.
Дрека.
Кричање.
Урлик.
Вриштање.
Цика.
…моја…

Тинитус – само.

…тишина…

“Право,” рекли су.
На путоказу је писало “зашто?”
На свим путоказима.
Ексер пролази кроз дрвени бесмисао. Нема имена, само бесмисао.

Оно није са ове планете. Добро, тако се само каже. Мени су рекли да се за сваки случај прекрстим.

(Похована supstantia grisea је већ досегла colon.)

Какво растакање, дигестија врела!

Кошмари – као.

Опет сам отишло странпутицом.
Зашто?
Копрофилија свуда.

05.04.2015.

Изобличени упитник

Мотор аутомобила је жалосно загроктао, а потом издајнички заћута.

,,Јао,” закука Осоре и отвори врата. Истог трена тресну се шаком по челу гледајући своју ципелу заглибљену у муљ. Нешто ужасно смрди. Тмурни облаци, покисле врбе и – смеће! Пре сат времена пут је био сув и деловао љупко. Да, да, птице су цвркутале и сунце је пружало прозрачност, али не и врелину.

Осоре нервозно и уз тешкоћу узроковану лепљивим блатом направи пар очајничких корака. Шушањ га натера да окрене главу.

,,Хеј, стани!”

Силуета у црном зачас се изгубила међу гранама. Сасвим супротно одатле, са друге стране бедног пута, набацано смеће, пластичне флаше, кесе, храна, папири… Некакав канал прокопан је око ових пирамида пропадања. Осоре се саже и угледа реку крви, а затим и њен извор – лешеве свиња, оваца, крава, гомилу изнутрица и неко псето које их раздире. Испарења олова помешана са маглом скривају нешто. Осоре трепну и згази на стари кауч. Шта ради тај човек овде? (more…)