This slideshow requires JavaScript.

All photos were taken on the 11th of December 2016 by Osore Misanthrope who was in pajamas at the time [16:00] and couldn’t move from the door to capture more ;-).

I got up around 16 pm, had a quick breakfast and glanced through the window commenting how strange the sky is. Dim light was scattered between weird, gloomy clouds. The whole scene was mostly grey, with the very pale orange colour (papaya whip/peach) barely visible above and between airy canvas. Few minutes later, I approached the window again and saw a glorious transformation. It took me another few minutes to take photos (with a break of minute or two due to my escape from the front door – some people were approaching and I was standing like a freak in pajamas with my phone) and by that time the sunset was over (or almost over because the colours changed from orange to red and then quickly faded). Later I edited them using simple, but effective Microsoft Office Picture Manager. (I avoid using advanced editors because I want to try every single option, which is time consuming when you have millions of them and you are not very familiar with/rarely use the program on the first place.) Original photos are just a worthless, pale shadow of what I saw with my eyes, so it was inevitable to make them extreme with high contrasting and adjustments in order to make the (true) art, not just another imitation of reality known as the ”failed realism or “the realist’s attempt”.

Telegraf, a Serbian online news-site, shared some of the photos people made on the same day as I, but with at least two differences: they had better cameras and shared it on social networks on the same day (I waited for 6 months to share them exclusively on this blog). 

This slideshow requires JavaScript.

All photos were taken on the 16th of March 2017 by Osore Misanthrope who was lucky again to see and capture it, this time from the balcony.

Experimental photographs


This slideshow requires JavaScript.

This slideshow requires JavaScript.

All photos were taken and edited* by Osore Misanthrope.

*first image in PhotoScape and the rest in Microsoft Office Picture Menager 

Monastral creatures and Windows

This slideshow requires JavaScript.

All photographs were taken in January 2017 by Osore Misanthrope from his partially frozen window.


Неухватљиво ваздушасто угаснуће

This slideshow requires JavaScript.

All photos were taken on the 27th of September 2016 by Osore Misanthrope who went out on the balcony after probably more than 5 years for this special occasion ;-).

Odd Spider (or how to make dozens artsy photos from one photo)

Photographs of this member of Ordo Araneae (and its deceiving shadow) were taken on the 11th of November 2015 with a mobile phone camera and then I played with them using awesome functions of Microsoft Word.

Photos that are not shown below can be seen here.

This slideshow requires JavaScript.

~~~~~~~~~~~ Melancholia ~~~~~~~~~~

It is impossible for me to capture stunning colours of sunset from my house without turning solarisation effect on/as long as I’m too lazy to go into the attic.


taken on the 25th of May, 2016


taken on the 15th of April, 2016


taken on the 19th of April, 2012

Ужасан ми је видик, немам отворено западно небо ни добар фотоапарат уместо јадне камере на телефону да забележи разнобојност сутона.

Заглибљени – свуда и увек


taken on the 11th of April, 2015

Spiken I Kistan

Dränk mig med dina sentimentala klyschor
Sätt mig på ett flyg och krascha det i norra ishavet
Jag orkar inte höra mer, göra mer, finnas mer
Sätt mig i en risig roddbåt utan åror, låt vågorna
Och kölden riva mig, rasera mig, sänka mig

Placera mig naken på en bakgata i december
Jag söker bråk för att bli misshandlad
Provocerar för att bli dödad, stympad, förintad
Inget händer, kommer ingen vart, allt är kört
Haha, allt är skit, och du tycker att det är så coolt

Den människa jag en gång var är borta
Jag bränner alla minnen, spolar ned askan i toan
Nej, förlåt, lät jag sentimental nu?
Din hjärndöda åsikt betyder dock noll

Det finns inget häftigt att finna i detta tillstånd Jag är en paranoid, skadad
Och patetisk människa
Du är å andra sidan minst lika patetisk
Men snälla rara, glöm mig, jag är historia

English translation:

The Nail In The Coffin

Drown yourself in your sentimental clichés
Put me on a plane and crash it into the northern ice sea
I don’t have the will to hear it anymore, to do anymore, to exist anymore
Put me in a rickety boat without any oars, and let the waves
And the coldness tear me, ruin me, sink me

Place me naked on a back street in December
I look for fights just to get injured
I provoke, just to get killed, dismembered, annihilated
Nothing happens, I get nowhere, all is lost
Haha, everything is shit, and you think it’s so cool

The man I once was is gone
I burn all my memories, and flush the ashes down the toilet
Oh, I’m sorry, did I sound sentimental?
Your brain-dead opinion means nothing

There is nothing cool to find in this state of mind. I am a paranoid, deranged
And pathetic human being
But on the other hand, you’re just as pathetic
But please, forget about me, I’m history

*lyrics source

Hermetic prose + photo challenge



When I was writing this, English words suddenly popped into my mind and I thought: I’m gonna translate this quickly after I finish. Unfortunately, nothing was easy as it seemed; translating complex Serbian language without losing too much was really exhausting. I had to check (or search for) a meaning of every single word in order to find the most suitable. At the end of that day (the first of January), it was an interesting experiment. Without discussing what’s lost or preserved, let’s read. (Yes, I know, Panzer isn’t an English word.)


*I took those pictures with mobile phone camera through my frozen window on the same day I wrote and translated this hermetic prose.

Here is photo-collection from the session plus variations of the photo above I’ve done using artistic effects in Microsoft Word.

(ЗА)ГАЂЕЊЕ [у Новој Пазови]

Србија је на трећем месту у Европи на листи чекања за потпуни екоцид! Можда ћемо последњи ући у ЕУ, а можда нећемо ни дочекати приступ, али ћемо сигурно брзо поморити све живо! Аерозагађењем највише! Или не?!

Photograph by Peter Essick (unknown location)

Нова Пазова, селендра у близини шугаве престонице, ушушкана међу њивама, дивљим депонијама склоним регенерацији, фабрикама и фабричицама, може многим стварима да се подичи.

little factory and garden, side by side (taken by Osore Macabre in Nova Pazova, 11.04.2015)

little factory and garden, side by side (taken by myself (Osore Misanthrope) in Nova Pazova, 11.04.2015)

Стисла зима паметне у куће, а испрашила безумнике на улице. Проклето бадње вече[1]. Праште петарде и пуцњеви. Сви су читали библију, одлазе на богослужења и знају да бог налаже да треба дивљати уз буку. Мислите? Свратите до цркве да чујете свој ехо (али само кад не деле нешто да се ждере).

То је ипак само пар дана у току празника.

Пролеће доноси таласе полена (неуништене амброзије), алергијски ринитис узима данак (self-included), астматичари на издисају.

Трава бесомучно ниче.

По принципу копирај комшију и они у беспарици сада имају електричну косилицу спремну да заурла у свако доба дана.

Небо се разведрава, лето стиже.

У свако доба дана и ноћи, крнтија са Батајничког аеродрома угнежденог у Пазови пара уши, небо и себе. Једном је распарао човеку двориште, а пилотима више пута ископао гробницу. Нешто није јасно? Једном није довољно! Морају и хеликоптере да истренирају како елегантно да се сруче. (Ко није регистровао силовите децибеле, може само да се радује. Или да плаче јер је тотално глув.)

London, England

У свако доба дана и ноћи, још једном, петлови креште. Само у дворишту тик поред мог има их четири. Нисте никада чули распомамљене петлове у 14:27. Ја јесам – сада!

Није минус петнаест и опасни дивљаци слободни су на улицама и у школи (једној и бедној – основној, где су у већини сигуран сам и сада).

Како лето одмиче, све слободнији су зрикавци са својом какофонијом што доводи до лудила!

Није то све, овде се аларм не навија у позно лето! Милозвучне тестере воле дует!! (већ сам нагласио да овај блог није за малоумне, али ово ћу баш зарад њих појаснити – кретени наруче ШУМУ и онда двема моторним тестерама истовремено секу стабла за огрев – варљиво лето).

Ако неко хоће да каже да се то не догађа сваког јутра, онда нека слободно дође, али не сме да се жали на: ЕЕЕВООООО ЛУБЕЕЕЕНИЦА, ДИИИИИИЊААА! и СТААААРООООО ГВОООЖЂЕЕ СТААААРИИИ ‘КУМУЛАААТОРИ!

Сваки пут када неко прође водећи пса на повоцу покреће се ланчана реакција лавежа из свих дворишта и траје дуго након њиховог одласка. Неко баш нарочито воли да шета пса и у ситне сате!

А мачке?! Њих не шетају, оне то чине саме! Фебруар више није резервисан за крике парења, зов природе, плач мајке божије, назови како хоћеш. Сада је резервисан сваки месец за нестерилисане вртирепке!

Ту је и прдавац култиватор ако сви други аларми неким чудом закажу!

Узрок мог тинитуса (~зујања у ушима)  је јасан као пљачка у фотокопирницама (овим Пазовачким, разуме се); и као каљуга српског менталитета!

Ако се неко пита која је сврха ове жалопојке, нека се информише о загађењу буком и томе како она утиче на здравље.

О вибрацијама и заглушујућим хуцима Ластиног зглобног аутобуса и превозу уопште ће се тек ЧУТИ!


[1] нема поштовања правописа када се пише о догми!