photograph

The Garden of Earthly Delights

(more…)

Advertisements

Отисци

         Било је тихо и хладно. Ране сумрачне скровитости стапале су се неопажено. Измагличаста мирноћа и мека шкрипутавост успоравали су одсутни корак док је опасивао мрежолико змијско гибање.
          Након механичког обрта буктиња пуцкетаво палаца у оклопу.
         Можда је шарени прасак летео или је само слепо и тешко падало, неосетно, засмрдевши мразном чистоћом. Таласавост влати постала је цепање које одјекује. Онда се чуло, црно, али бестежински течно и одлазеће, све тише, тихо: оно. После се видело, још црње.
          Бројеви аутоматски постају нуле којих нема испод старог стакла.
         Оне ноћи крљуштасто су се цаклиле дуге кривуље у хватању далеке, израњаване лопте. Шушкање је неопрезно промицало док је исто било превртано у немом котрљању кроз ништа. Изненада, кроз магловите сенке заискрили су се шапутави кикоти. Нешто као да се скрило.
         Чистина се указала колосеумски тајном и немогуће бескрајном. Испод су и даље биле лепљиве лиске, а изнад суви трептаји. Ипак, варљиви обриси су лелујаво пролазили кроз храпавост.
          Још једном, обрт кугле спушта засторе и, као некад, одјеци тону трагом минулог листопада.

02.10.2017.


imageedit_37_4278967507

Црвоточно откровење (онострани феномен саморегистрован 18.03.2014. и трансформисан 07.12.2017.) / Wormholed Revelation (other-wordly phenomenon self-detected on the 18th of March 2014 and transformed on the 7th of December 2017.)

Monastral creatures and Windows

(more…)

Hermetic prose + photo challenge

Оклопништво

Снови су крили клијање крилатих клинова јасена.
Потом је тескоба пала и покрила.

Духови су волели ватрене одблеске. Али нису знали.
Да, онда су се изобличиле у игленило, а оно је завапило – од оног што је пило и пред оним од кога се није крило.

Звукови су поклањали.
Као за трен, немо и вечно, скамени их нешто.

Костур у пустоши гребе валовито маглење слепих дубина тамо високо.
Она влада овим ничим. Бесконачност иза крајева расточених минерала.
Голет тако стравична без себе, сама са собом без собе својих покрова.

Зовем те, нико, овим уземљеним крицима. Моја слабост слеђена је вечно нестанком сенке испод жутог јасена.
Причињава ти се, нема меког пупљења твојих рожних творевина.
Заборављамо.

01.01.2015.

panzer1

When I was writing this, English words suddenly popped into my mind and I thought: I’m gonna translate this quickly after I finish. Unfortunately, nothing was easy as it seemed; translating complex Serbian language without losing too much was really exhausting. I had to check (or search for) a meaning of every single word in order to find the most suitable. At the end of that day (the first of January), it was an interesting experiment. Without discussing what’s lost or preserved, let’s read. (Yes, I know, Panzer isn’t an English word.)

Panzer

Dreams were hiding an ash’s germination of winged wedges.
Then dismal fell and covered.

Spirits loved inflamed flashes. But they didn’t know.
Yes, then they disfigured into sharpness that moaned from the stuff it drunk in front of the one it wasn’t hiding from.

Sounds were gifting.
Like in a moment, speechlessly and eternally, they’ve been petrified by something.

Skeleton in desolation scratches wavy fogginess of blind depths there, in heights.
She thrones among and with nothing. Infinity behind endings of dissolved minerals.
Karst so scary without itself, alone without room of its shrouds.

I call you, nobody, with this earthed screams. My weakness is frozen forever by the disappearance of a shadow beneath yellow ash.
You are fantasising, there’s no soft gemmation of your keratin derivation.
We forget.

01.01.2015

panzer2

*I took those pictures with mobile phone camera through my frozen window on the same day I wrote and translated this hermetic prose.

Here is photo-collection from the session plus variations of the photo above I’ve done using artistic effects in Microsoft Word.