На извору жучи

Неутешни пожари опет каде
Носеве којим тиквани парају
Небеса. Понекад, она пљуну
Торнадо овде и ураган онде,

А свакако воле да пригрле
Таласима земљу. Прави давежи!
Велика је штета, исто тако кажу,
Да има толико настрадалих,

Напрслих главуџа и исцурелих
Мозгова из чијих лобања се
Пије крв или се од њих праве
Звоници који лепо звуче на промаји.

Штета је, певају и попци,
Не множити пород сакати
И не исрати парохијал за
Сандуке, спровод и амин-алелуја,

Слава тебје господи,
Вино нека је пестицид твој
И хлеб нека је акриламид мој,
А млеко дјеве марије безгрешно
Зачеће оваплоћено у похлепне
Црве

Јер ти си страдао на крсту и био
Погребен и јео говна што нам
На уста излазе од великог петка,
Јајаро проклета!

Из Јеванђеља по Мајци Природи 6:66

17.10.2019.