За промену мало конкретних мисли о суштинским темама свеприсутним у мом стваралаштву.
СМИСАО ПОСТОЈАЊА (материје – свега што постоји) лежи у РАЗЛОГУ тог постојања. Да ли је погрешно увести аксиом да је материји потребан разлог да би постојала? Није ли потрага за смислом само одраз човекове потребе да свему нађе узрок, уз питање зашто? Не знам, не знам…
СМИСАО ПОСТОЈАЊА ЖИВОГ (свих живих бића) лежи у РАЗЛОГУ тог постојања (пример горње црвене тврдње).
Сматрам смисао несазнатљивим (или непостојећим?), али верујем да је СВРХА човековог живота остварење психичке стабилности/оптимума и да је она недостижна (као и сваки други идеал/савршенство), а љигавцима неупућеним у науку који верују да су је досегли поручујем да се присете да је нису одржали све време свог живота, као и да нису упућени у значење термина оптимум и песимум у мом светоназору (овде то нећу експлицитно објашњавати јер је присутно у херметичним литерарним радовима).
Додатна компликација настаје ако се осврнемо на све ово и/или дозволимо себи да поверујемо у бунцање сваког филозофа.
Живо(т):
- период који прође од постанка (рођења) до смрти јединке
- скуп самоодрживих процеса подложних еволуцији
- термодинамички систем који смањује ентропију (повећава негативну ентропију) и повећава Гибсову енергију (укроћени хаос)
- као обуздана случајност – од исконске супе до гњиле материце
- Опширна, дескриптивна (и незадовољавајућа) дефиниција живота базирана на 11 аксиома молекулске логике живих сиситема може се прочитати у уџбенику званом Динамичка биохемија (Тописировић, Фира, Лозо), на странама од 1 до 5 (што је заправо једино суштински важно у том ужасу од 619 страна).
*нерешена питања и парадокси у биологији
PESIMUM 