hermetic poetry

Запоседнут

Длановима крвавим главу притиска
док врбе таласају сенке вриштећи
црни обруч. Скупљају сузе, ништећи,
бели кратери ту сабласт без писка.

Стопалима крвавим израња из
грања помрачење бурно, свеколика
непомичних и нејасних ствари слика:
земљани атлас у звездани винут фриз.

Казиваху снено сплетовима трнци,
наткриљени ињем чемпресових боли,
вировима горко плавећи у грози,

где капљаху свело привиди у слози.
Корачање слепо ка прљавој смоли
гримиза несталој у трсци.

јесен 2018.

Advertisements

Црвљиви

Отисци корака
Одблесци стакала
Или нехајни погледи овчији
А можда и кијање

Свеједно

Скица или шкљоцај
Резови и прикупљање
Па и запишавање
У шољици или другде

На крају је другост
Упијена у истост
Променљиву сталност без
Кеза и суза
Али са болом који не постоји као такав

Већ се скрива и шапне понеки
Дрхтај а онда стане и бљешти

Као са стакала неопходност
Упија се у нешто друго и
Исто тако нужно али тајно
Јер је опасно
Опасно док си укроћени хаос

21.09.2017.

Обогаљени водопад

Као котрљање неокруглог
Заглибљено скакуће
А саплиће се глатко

Смехотресно голицање
Бодљикаве жице
Сечивасте

Рендајмо ткива

Ограда је жива
Кроз телеса плива

Попут слатких клопки
Чупају језике
За ужину
Сити
Не
Никада
Да
Увек
Празни

Тркачи оштрих круна
Тих преса што пљују мозак
И кикотав пар окица
У правцу север-југ
Сневао би песму

Налик на црну рупу у штуцању пред
Огледалом одлучује да сажваће одраз
А опет се враћа у гужву крематоријума
Грају оргија

И као да се сада буди
Наштакан на туђе кости
Падајући куди
И одозго суди

08.11.2015.

Опколина

Нема
Свест проклетница
Вреба
Блага шушњима
Кркљавим
Спрема логоре ужитака

Прогоре

Обедом канибала

Говоре

Разјапљени за пипке
Гробови се хватају

Плешуће прождиру
Мртвољубници папке

Сужањ удволичен
Огледалом
Безогледалствен
У рам урамљен
Израмљеном

Крстови омче колчеви точкови
Слатки
Огњеви особени њихови
Где

12.11.2014.

*Нема грешке, слово п у наслову није вишак, у питању је кованица – именица изведена од глагола опколити.

Магла

Празнином дуга простор пуне
стабла сигурна у крошњи
шапутаво глувој ношњи

Суши старе без погледа
челик сузе
Руши бело без опреза
перје кикот
Гуши древног безумног
истина бога

07.04.2013.

Времепловом

Вечност ноти пише поздрав
Нешто умире
Тишина песме у јеку
Нешто одлази

Благи дрхтај срца
Сунце на опелу
Мелодично луна поји

Мучна сенка коси меку буку

Дубље се пење и
Пада
Издржи ли долази још
Смрада

Пресвучена језа демона

14. 01. 2012.

Осоре Макабре

Свеприсутно одсутна
Еруптивно стравом
Прожима тај час

Просечном спокој
Загонетку уметнику
Лудом смисао

Немо преображај кричи

10.02.2014.

Fitzgibbons Post-Mortem