osore misanthrope

Како се чита поезија

(more…)

Advertisements

Згариште

Понекад овде допру одјеци разигране уобразиље, заголицају ме трновитом слаткоћом док препознајем прохладни додир лахора, а онда се утопе у сенке и говоре бледим, нечујним сликама. Наједном ме хвата мрак и као да јездим преко неравног плочника овлаш додирујући мемљиви бедем. Пад тешке кваке праћен шкрипом узнемирава воњ влажних дрвених дасака и он врлуда између вишеструких процепа ношен дахом пригушене месечине. Једна сабласна вештица бешумно узлеће; посматрам њену немирну треперавост док се запућује ка удаљеној светиљци чије чкиљаве искре повремено бивају заклоњене несталним ритмом. Затим спустим поглед и закорачим напред.
Каткад уздрхтим. Оснажени ветар промени смер. Окренем се, али неочекивана горчина ме уштине за очи и паднем у снолики вртлог. Трк преко прашњавог друма остављају жамори немогућих осмеха. Ношен равничарским одајама, губи лиснате зидове и распршује ме бурно. Весла шуме без путоказа. Вртоглави сусрет у камене суновраћен кланце. Каква непрегледна бестрагија! Изнова пустош, стално празнина: учаурени пад над којим ми крваре још топле сузе. Откривен и труо, наштакан зриком и зујањем невидљивих шикара, подлежем даху слепог миша.
Привид торња, рушевног богаља, враћа нас милозвучном сутону. Обличја слободна и лака беже компасима звезда, далеко од зјапећих подрума. Устоличени у љубичасте маглине, жучно се растачемо, ја и ништа.

24.09.2018.

IMG_20180924_162903

преузето из енциклопедије Ризница природе (1969)

Закључавање тавана

       Хладна огледала се пресвлаче у меке душеке над почившим. У даљини врисци, пригушени исцепаним истопинама. Тешки овдашњи топот или последични потоп призивају док не постоје.
       Жарко и безлично, као рељеф у раму са блеском или жиличасти вез кроз таму, док није снило.
       Ходи, рече неко, на поток танак к’о суза што другу сустиже, и памти.
       Непокретна мећава нити сада гаси свећу. Авет, сећа се, пауколика као да је био. Лежаше дуго у формалину – маска смрти са погрешном етикетом. Сто – ево овде – и свитак на њему дуги, лешева стотину без крви у даху ту је почистио.
       Долази заиста ужарено и зубато црвенећи горка испарења. Кида месо и мрви кости; пљује, гута и повраћа. Затим у саксији поново мрзне.
       До следећег пута зовем се нико.

2018.

Отисци

         Било је тихо и хладно. Ране сумрачне скровитости стапале су се неопажено. Измагличаста мирноћа и мека шкрипутавост успоравали су одсутни корак док је опасивао мрежолико змијско гибање.
          Након механичког обрта буктиња пуцкетаво палаца у оклопу.
         Можда је шарени прасак летео или је само слепо и тешко падало, неосетно, засмрдевши мразном чистоћом. Таласавост влати постала је цепање које одјекује. Онда се чуло, црно, али бестежински течно и одлазеће, све тише, тихо: оно. После се видело, још црње.
          Бројеви аутоматски постају нуле којих нема испод старог стакла.
         Оне ноћи крљуштасто су се цаклиле дуге кривуље у хватању далеке, израњаване лопте. Шушкање је неопрезно промицало док је исто било превртано у немом котрљању кроз ништа. Изненада, кроз магловите сенке заискрили су се шапутави кикоти. Нешто као да се скрило.
         Чистина се указала колосеумски тајном и немогуће бескрајном. Испод су и даље биле лепљиве лиске, а изнад суви трептаји. Ипак, варљиви обриси су лелујаво пролазили кроз храпавост.
          Још једном, обрт кугле спушта засторе и, као некад, одјеци тону трагом минулог листопада.

02.10.2017.


imageedit_37_4278967507

Црвоточно откровење (онострани феномен саморегистрован 18.03.2014. и трансформисан 07.12.2017.) / Wormholed Revelation (other-wordly phenomenon self-detected on the 18th of March 2014 and transformed on the 7th of December 2017.)

Creepy old rag dolls

(more…)

Кловнов зуб

Вртоглавица гробљанска
На леденој клупи
Тискају се испружене руке
Отапајући већ врели слад
Док ветрови гребу мермер и метал

Ха ха ту смо шарени и снени
Великим сводом као покривени
Музиком мажени и залогајем

На сламчицу смо сузицу
Као балон издували загрцнућем
Пријатним
И опет марширање горе-доле
Цврчи травом кокица и свећа
Се беласа док мени се весело
Кутњак тај смрадни таласа

Memento mori
Не сме да смори
Само тањир лупај
И бунике сади

Епитаф ми овај никад не укради

21.09.2017. (more…)

Црвљиви

Отисци корака
Одблесци стакала
Или нехајни погледи овчији
А можда и кијање

Свеједно

Скица или шкљоцај
Резови и прикупљање
Па и запишавање
У шољици или другде

На крају је другост
Упијена у истост
Променљиву сталност без
Кеза и суза
Али са болом који не постоји као такав

Већ се скрива и шапне понеки
Дрхтај а онда стане и бљешти

Као са стакала неопходност
Упија се у нешто друго и
Исто тако нужно али тајно
Јер је опасно
Опасно док си укроћени хаос

21.09.2017.