poezija

Puzzle

Puzzle Osore Misanthrope (2).JPG

04.08.2016.

стандардна верзија (прва фрагментисана и кохерентна) – pdf

стандардна верзија (друга фрагментисана и кохерентна) – pdf

аутопародијска верзија

У делу се не алудира на Хинденбург, цепелини и посада су сагорели и пали јер је тако морало бити да би се одржала доследност и остварили тематски и идејни циљеви (присутни у објашњењу које није [и неће бити] објављено на блогу).

*аутор фотографије укључене у другу фрагментисану верзију је Осоре Мизантроп

*фотографије преклопљене у првој фрагментисаној верзији:

Vincent van Gogh: Garden of the asylum (1889)

The Hindenburg over Manhattan, New York on May 6, 1937.

~~~~~~~~~~~ Двосеклина ~~~~~~~~~~~

dvoseklina

 

Још једном подсећам да сваки литерарни рад карактерише слој значења који на блогу не откривам. Фотографије и слике нису овде зато што их је неки психопата поставио. Суштина је у наслову; двосеклина…молба за убиство…врста птице на коју се алудира…(визуелни) контраст…

Шта је, на крају, двосеклина?

Без активних когнитивних процеса немогуће је правилно разумети овај блог.

Објављивањем објашњења окрњио бих уметничко дело, а читаоци би (п)остали шака јада. Уосталом, разлог постојања овог блога је трајно очување радова, а не нарушавање ларпурлартистичког манира и софистициране мизантропије. Најмање желим да ми се гамад овде накупља и да ме погрешно интерпретира, ни сада ни након 150 година. Да, да, и тада ће људи да се роје интернетом што оставља одређену вероватноћу да се неко случајно овде затекне; АКО постоји и најмања вероватноћа посмртног очувања мог духовног ентитета, обећавам да ћу те вечно прогонити, далеки будући читаоче моје прошлости (надам се да си несрећни теиста, вероватно јеси – глупе сорте имају високу адаптивну вредност…инвазивно људство). Надам се и да су човечност и нечовечност постали синоними, хипокризија данас није у кризи, а када је била?

Сета

sunset

Високо стреми мистично се шири

Небо у дубине тајне оклева

Снева кишу што је са сунцем мири

Кроз тихо устрептале боје вири

 

С мишљу да се рађа умире живот

Опет недостижан и засенчен у

Миру лепоте нади шаље кивот

sundown2

Заталасан бојом

Узнемирен силом

Твојом

Успомене вилом

Чак и душом милом

Називам

Својом

 

Како стићи

Како прићи

Зар смрти отићи

Жалост заобићи

sunset1

Пригрливши спокој

Фениксових рана

Са сузама дана

Напустих тог бана

 

Мом срцу отад говори

глас свечан

У животу кратком све трен

је вечан

06. 09. 2011.

*Photos of the sunset were taken with the mobile phone through the web [with narrow, green squares (to prevent insects from flying into the house, of course) on the window]. Branches, roofs, negative effect (and the inattentive hand motion I made while capturing first photo) came up as a failed attempt to preserve ephemeral and spectacular dance of spectrum.

Осоре Макабре

Свеприсутно одсутна

Еруптивно стравом

Прожима тај час

 

Просечном спокој

Загонетку уметнику

Лудом смисао

 

Немо преображај кричи

10.02.2014.

Fitzgibbons Post-Mortem