poezija

Кловнов зуб

Вртоглавица гробљанска
На леденој клупи
Тискају се испружене руке
Отапајући већ врели слад
Док ветрови гребу мермер и метал

Ха ха ту смо шарени и снени
Великим сводом као покривени
Музиком мажени и залогајем

На сламчицу смо сузицу
Као балон издували загрцнућем
Пријатним
И опет марширање горе-доле
Цврчи травом кокица и свећа
Се беласа док мени се весело
Кутњак тај смрадни таласа

Memento mori
Не сме да смори
Само тањир лупај
И бунике сади

Епитаф ми овај никад не укради

21.09.2017. (more…)

Advertisements

Црвљиви

Отисци корака
Одблесци стакала
Или нехајни погледи овчији
А можда и кијање

Свеједно

Скица или шкљоцај
Резови и прикупљање
Па и запишавање
У шољици или другде

На крају је другост
Упијена у истост
Променљиву сталност без
Кеза и суза
Али са болом који не постоји као такав

Већ се скрива и шапне понеки
Дрхтај а онда стане и бљешти

Као са стакала неопходност
Упија се у нешто друго и
Исто тако нужно али тајно
Јер је опасно
Опасно док си укроћени хаос

21.09.2017.

Puzzle

puzzle-osore-misanthrope-2

04.08.2016.

стандардна верзија (прва фрагментисана и кохерентна) – pdf

стандардна верзија (друга фрагментисана и кохерентна) – pdf

аутопародијска верзија

У делу се не алудира на Хинденбург, цепелини и посада су сагорели и пали јер је тако морало бити да би се одржала доследност и остварили тематски и идејни циљеви (присутни у објашњењу које није [и неће бити] објављено на блогу).

*аутор фотографије укључене у другу фрагментисану верзију је Осоре Мизантроп

*фотографије преклопљене у првој фрагментисаној верзији:

Vincent van Gogh: Garden of the asylum (1889)

The Hindenburg over Manhattan, New York on May 6, 1937.

Ухода

Огњевити тресак
Духа искри
Пали
Гују кристала
Песак вртложни

Сад и никад

Чађ плеше кроз вејавице
Вешто весело виспрено
Сузу тунелује

Кроз стрвине после покоса
Цврчањем оглувелим

Само гледам тамо
У тами и осами

Спржен кратер без звезде

10.10.2014.

~~~~~~~~~~~ Двосеклина ~~~~~~~~~~~

dvoseklina

Још једном подсећам да сваки литерарни рад карактерише слој значења који на блогу не откривам. Фотографије и слике нису овде зато што их је неки психопата поставио. Суштина је у наслову; двосеклина…молба за убиство…врста птице на коју се алудира…(визуелни) контраст…

Шта је, на крају, двосеклина?

Без активних когнитивних процеса немогуће је правилно разумети овај блог.

Објављивањем објашњења окрњио бих уметничко дело, а читаоци би (п)остали шака јада. Уосталом, разлог постојања овог блога је трајно очување радова, а не нарушавање ларпурлартистичког манира и софистициране мизантропије. Најмање желим да ми се гамад овде накупља и да ме погрешно интерпретира, ни сада ни након 150 година. Да, да, и тада ће људи да се роје интернетом што оставља одређену вероватноћу да се неко случајно овде затекне; АКО постоји и најмања вероватноћа посмртног очувања мог духовног ентитета, обећавам да ћу те вечно прогонити, далеки будући читаоче моје прошлости (надам се да си несрећни теиста, вероватно јеси – глупе сорте имају високу адаптивну вредност…инвазивно људство). Надам се и да су човечност и нечовечност постали синоними, хипокризија данас није у кризи, а када је била?

Осоре Макабре

Свеприсутно одсутна
Еруптивно стравом
Прожима тај час

Просечном спокој
Загонетку уметнику
Лудом смисао

Немо преображај кричи

10.02.2014.

Fitzgibbons Post-Mortem