Високо горе нешто бљешти. Светлост разложена у снажне таласе плени својом снагом и лепотом. Осетим жестину док се нежне и слаткасте боје разливају свуда унаоколо. Овде доле је помрчина напокон уступила место свежини. Далеко, јако далеко од бола и искуства, рођена је једна мала звезда.
Поноћ. Светлуцави и смели вихор откотрљао се у висине почетка и оставио мало зрно белине на мртвилу ноћног огртача. Шуме језиво шапућу из тмине. Наивно ”где сам”, радознало ”хајде”, и смело ”окушај” ковитлају се међу сенкама. Духови са маглом доносе жеље. Огроман бљесак сруши ме на земљу и тада угледах ужарену комету како пада и крвари у ноћи. Прва суза окваси тло и звезда се потом чило насмеја. ”Стани! Не смеш тамо! Опасно је! Не знаш шта те чека.” Ни један од ових узвика не могу да изрекнем. Нећа ме чути. Нема сврхе узалуд се трудити. Исувише је касно. Креација се увек изопачи и дозволи ништавилу да је прогута.
Праскозорје. Киселе кише меко дотичу лишће. Бол и мучнина висе у ваздуху. Осетим. Грешка је почињена. Савршенство слаби. Ветар кришом односи мисли и врлине. Упорност и бол су заједно.
Одрасле звезде брзо кренуше да беже. ”Зло! Зло,” зачу се унаоколо. Малена звезда је сама у супротном кутку и као да не жели да слуша. Мисли да ће засветлети опет и не схвата зашто слаби. Све је другачије. Роса ми говори да јој је тамо тесно и непријатно. Ох, али свуда је тако!
Свиће. Поветарац затрепери са осветљених брда и дошапну ми најновији трач. Сутра ће уместо њега овуда проћи северац и све ће оковати ледом. Сабласна душа ноћи је тужна и пар преживелих звезди заједно са њом ће оплакати губитак ближњих. Они се надају да ће хладноћа позвана чак из амбиса пакла успети да заустави јутарње топле зраке који уништавају сироте звезде. Али они не знају да су усковитлани гасови у самом срцу звезде исто толико опасни и зли. (Уништење ће наступити пре јутра и опет ће крвава комета означити да је нечије срце пукло). Искуство никоме неће помоћи да побегне од себе самог.
Дан. Снег испроливан крвљу узнемирава и упозорава. Птице уплашено беже коментаришући снажне синоћње комете. Одлазим да их питам куда су се запутиле, иако сумњам да ће ме одвести на спокојно и савршено место.
30. 09. 2011.
The Pivots of Misfortune
High up, something is glistening. Light decomposed into strong waves captivates with its power and beauty. I feel the intensity as the gentle and sweet colours spill all around. Down here, the eclipse has finally given way to freshness. Far, very far from the pain and experience, a little star was born.
Midnight. A glittering and bold whirlwind rolled to the heights of the beginning and left a small grain of whiteness on the deadness of the nightgown. The woods whisper eerily out of the darkness. The naive “where am I”, the curious “come on”, and the bold “try” swirl among the shadows. Ghosts with fog bring desires. A huge flash knocked me to the ground and then I saw a glowing comet falling and bleeding in the night. The first tear wet the ground and then the star smiled. ”Stop! You can’t go there! It is dangerous! You don’t know what awaits you. “I can’t say any of these shouts. They won’t hear me. There is no point in trying in vain. It’s too late. Creation always perverts itself and ends up swallowed by the nothingness.
Dawn. Acid rain gently touches the leaves. Pain and nausea hang in the air. I feel it. An error has occurred. Perfection weakens. The wind secretly carries away thoughts and virtues. Perseverance and pain are together.
The adult stars quickly fled. ”Evil! Evil,” was heard around. The little star is alone in the opposite corner and doesn’t seem to want to listen. He thinks he will light up again and does not understand why he is weak. Everything is different. Dew tells me that she is cramped and uncomfortable there. Oh, but it’s like that everywhere!
Dayspring. The breeze flickered from the lighted hills and whispered the latest gossip to me. Tomorrow, a northerner will pass through here instead to chain everything with ice. The ghostly soul of the night is sad and a couple of surviving stars will mourn the loss of their loved ones together with her. They hope that the coldness summoned from the abyss of hell will succeed in stopping the morning warm rays that are destroying the poor stars. But they don’t know that the swirling gases in the heart of the star are just as dangerous and evil. (Destruction will occur before morning and again a bloody comet will indicate that someone’s heart has broken). Experience will not help anyone escape from themselves.
Daylight. Snow spilled with blood disturbs and warns. The birds run away scared, commenting on last night’s strong comets. I am going to ask them where they are headed, although I doubt they will take me to a calm and perfect place.
PESIMUM 