Изношено злато и киселе сузе,
Уцрване ствари, коприва што жари;
Једна глава изрендана – поглед унатрашке
И босиљак, рузмарин, тамјан, аквамарин!
Све водиље слепе заостају грубо,
Усидрена весла распарчана леже.
Просипај то блато и израњај хитро!
Надувене стрвине кљуцају одавно
Комарци и јарци од навика што беже!
Рони и трчи, поскакуј и падај,
Испаравај, кондензуј, сублимирај сада!
Провејаћеш и пљуштати благо мени никада!
Гушићеш се и кључати,
Остати без хлада
У кориту јада,
Велелепног ада!
Пролазиће увек исте јегуље и глисте,
Поскочице љуте и крастаче луде,
Црви загасити, модри рунолисте!
28.01.2019.
Kao slika, i kao sto mnogi kazu u dzungli su uvek iste zivotinje, mene ovo tvoje vishe asocira na neki bashtenski prizor.
LikeLike
У питању је мртваја: https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Мртваја. 😉
LikeLike